Razmišljanja bez smišljanja

Nakupi se pa ispljunem...


19.10.2016.

Nikad kraja ni početka

Bogami sam te čekala! Iako je nešto u meni znalo da se nećeš javiti. Kakvi naši vikendi!
O čemu to ja maštam?! Opet! Otišla sam sama, da se smirim i opustim. Trebalo mi je.
Godilo mi je.
I opet se sretosmo. I opet mašem. I opet mašeš. I... Ništa.
Mah'o ili ne mah'o! U ljubavi ili ti ide ili ne ide. Sve ostalo je filozofija.
A vidim, opet se neka uzvrtila oko tebe. A njoj i lajkaš. Doduše, hvala ti za onaj lajk. Digao me do neba. Iako ti mene vrlo brzo tresneš o pod.
I, opet ležim kao bačena krpa na podu. I čekam. Neće nada da umre, pa neće. Iskida mi dušu, otrovana hodam. Ali čekam. Magarac. Nisam nikad ovako dugo čekala a sve mi govori da od nas nema ništa. Podočnjaci mi se vuku po podu, od nesanice, a ti sigurno za njom čezneš. Neka. Sve to ima neku svrhu. Saznat ću nekad valjda.
Odoh se opet sabirati i oduzimati. Ponovo sam izgubila sebe.

<< 10/2016 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031